Кринолина је крута подсукња која држи сукњу широком. Реч је прво значила круту тканину од коњске длаке или памука: Merriam-Webster бележи то значење од 1829. године. Од 1857. године, према Музеју Викторије и Алберта (Victoria and Albert Museum, V&A), реч је значила и кринолину-кавез, рам од челичних обруча окачених на тракама испод сукње. Један кавез из 1860-их у V&A има пречник од 93 цм (36,6 инча).
Већина одговора на питање „шта је кринолина“ стаје код дефиниције. Ова страница иде даље, до пожара: шта су бројали записи из 1850-их и 1860-их и коју со су два хемичара нашла 1859. године да муслин не би горео пламеном. Страница је настала из историјског филма од 46 секунди који је направио Wearton, апликација за гардеробу са вештачком интелигенцијом: Your skirt swings into the fire („Сукња залеће у ватру“). Филм показује како се кавез заљуља према решетки камина. Wearton у својој апликацији за телефон препознаје твој тен са селфија, чува твој ормар и предлаже шта обући данас. Сваки цитат смо проверили на оригиналној страници.
Реч кринолина је прво значила тканину од коњске длаке
Merriam-Webster наводи 1829. годину као прву познату употребу речи за „тканину ретког ткања од коњске длаке или памука, која је обично укрућена“. Назив је у енглески дошао из француског, а у француски из италијанског crinolino. Његова два дела су crino, коњска длака, од латинског crinis, коса, и lino, лан или ланено платно, од латинског linum.
Круте подсукње од те тканине добиле су њено име. Друго значење код Merriam-Webster гласи „широка крута сукња или подсукња од кринолина“, а такође и сукња са обручима. Кембриџ речник (Cambridge Dictionary) даје значење које данас тражи већина читалаца: „крути рам који се носи испод сукње да би она изгледала пуније, нарочито у 19. веку“.
Од чега је направљена кринолина?
Кринолина-кавез је направљена од челичних обруча обложених памуком, окачених на сталним висинама на усправне траке. Лаким рамом је радила посао круте подсукње. V&A пише да се „‚вештачка‘ кринолина, или кринолина-‚кавез‘, појавила 1857. године као добродошла и практичнија замена“. Амерички патент Е. Ф. Вудворда (E. F. Woodward) из 1859. године описује како је таква сукња прављена: обручи „од металне траке или жица обложених памучном тканином“, „окачени на усправне траке“. Патент штити шлеп додат сукњи са обручима. Зато показује како се кавез обично правио 1859. године, а не ко га је измислио.
Кавези су били велики. V&A чува кавез из 1860–1865. године, вероватно рад фирме Thomson & Co., са натписом “A Favorite of the Empress” („Миљеница царице“). Има пречник од 93 цм (36,6 инча), висину од струка до поруба 80 цм (31,5 инча) и обим при дну 235 цм (92,5 инча).
Метрополитен музеј (The Metropolitan Museum of Art) у Њујорку чува кринолину из око 1860. године, од метала и памука. Фотографија испод је приказује на сталку: обручи од обложеног метала шире се од струка ка порубу, а усправне траке их држе на сталним висинама.
Зашто су се кринолине тако лако палиле?
Хаљина преко кринолине-кавеза лако се палила јер је кавез држао широку сукњу од лаког материјала даље од тела, где је могла да дотакне отворену решетку камина. Недељник Чарлса Дикенса All the Year Round описао је 1861. године како подигнута рука заљуља кавез и тканину ка шипкама решетке. „Тим покретом руке изненада заљуљате челичну подсукњу напред и тако цела маса лаког материјала изнад ње дође у додир са шипкама. За тренутак је све у пламену.“
Тканина је опасност чинила већом. У једном случају о коме је All the Year Round писао 1861. године, млада жена „била је обучена у бели муслин“, танку памучну тканину, када јој се рукав запалио. Памук је биљно влакно, а хемичари Фред. Версман (Fred. Versmann) и Алфонс Опенхајм (Alphons Oppenheim) објаснили су 1859. године да биљно влакно „преноси паљење тако што гори пламеном“. Писали су да животињско влакно, као што је вуна, „угљенише се у додиру са пламеном, али само није запаљиво“. То је био њихов налаз из 1859. године, а не данашња оцена вуне у погледу заштите од пожара.
Када би се хаљина запалила, тешко ју је било угасити. Punch је 22. децембра 1866. године написао: „Када се хаљина запали, не може да се угаси, због ваздуха испод ње.“
All the Year Round је 1861. године назвао несреће са ватром код жена „погубно честим“. Литографија у боји из око 1860. године у збирци Wellcome Collection показује страх тог времена. Широка сукња једне жене гори поред камина, а друга жена је покрива црвеним платном. Испод слике пише „Страхоте кринолине и уништење људског живота“.
Колико је жена погинуло у пожарима од кринолина?
Записи наведени овде броје смрти од запаљене одеће и не дају посебан број за кринолине. Флоренс Најтингејл је 1868. године у Лондону написала да је у две године, 1863. и 1864, „најмање 630 особа женског пола, свих узраста, изгорело до смрти јер им се запалила одећа“. То је 315 жена и девојчица годишње, од свих врста пожара одеће, не само од кринолина (Notes on Nursing for the Labouring Classes, стр. 42). Њена страница не наводи подручје, а број је најмањи могући. Најтингејл је додала да Главни матичар бележи „далеко већи број смрти од ватре“ међу женама „где начин није наведен“.
Најтингејл је дала и своју процену за „доба кринолине“. Ако то доба почиње после 10. године, написала је, „онда се зна да је 277 живота жртвовано ватри за само две године овом бесмисленом и ружном обичају“. Њених 277 су девојчице и жене старије од 10 година међу оних 630, и све те смрти приписала је кринолини.
За године пре кавеза, All the Year Round је 1862. године, позивајући се на матичне књиге Енглеске и Велса, објавио да оне бележе 9.998 смрти од опекотина у пет година, од 1852. до 1856. Од тога, за 2.181 „наведено је да су изазване запаљењем одеће“. То је око 2.000 смрти од опекотина годишње и око 436 годишње од пожара одеће, за људе свих узраста и оба пола.
Број од 3.000 годишње је тврдња, а не пребројавање
Много већи број долази из часописа Punch. Он је 22. децембра 1866. године цитирао неименованог мртвозорника из листа The Times: „Годишње је у Енглеској и Велсу 3.000 жена изгорело до смрти“. То је више од сваког пребројавања из извора на овој страници, али пребројавања нису директно упоредива: разликују се године, људи и узроци, а страница Најтингејл не наводи подручје. Ниједно од њих не даје укупан број смрти од кринолина. Сам Punch је у истом броју сумњао у тај број. „Изјаву да три хиљаде жена годишње постају мученице сукања са обручима можда треба узети са резервом.“ Графикон испод пореди ту тврдњу са три објављена пребројавања.
Со која је спречила да муслин гори пламеном нађена је 1859. године
Начин да муслин не гори пламеном био је познат од 1859. године. Лондонске новине објављивале су писма о лаким хаљинама и завесама које се пале, а краљица Викторија „пожелела је да јој управник Ковнице новца поднесе извештај о овом важном питању“. Управник Ковнице новца, професор Грејем (Graham), поверио је посао хемичарима Версману и Опенхајму. Они су „упоредили вредност четрдесет различитих соли растворљивих у води“. Резултате су прочитали Британском удружењу у Абердину 15. септембра 1859. године (брошура из 1859, Wellcome Collection).
Со коју су Версман и Опенхајм препоручили перионицама био је натријум-волфрамат. „Раствор од двадесет процената чини муслин потпуно незапаљивим“, написали су. У њиховом огледу обрађени муслин „уништен је само у оном делу који је био у непосредном додиру са пламеном“. Угљенисао се где га је пламен дотакао, а ватра се није ширила. То је био оглед из 1859. године, а не савет за заштиту од пожара данас: обрађени муслин је ипак био уништен где га је пламен дотакао.
Слика испод је генерисана илустрација тог огледа, а не фотографија њиховог експеримента: обичан квадрат муслина гори, а натопљени квадрат се само угљенише.
Хемичари су написали да је со „уведена у перионицу Њеног Величанства, где се стално користи“. До 1862. године „продавали су је сви наши главни апотекари“, у бочицама са натписом „Натријум-волфрамат, да муслин итд. буде незапаљив“, под именом „Спас за живот дама“ (Ladies’ Life Preserver) (All the Year Round, 1. фебруар 1862.).
Заштита није трајала. Версман и Опенхајм су написали да соли „морају да се обнове након што се обрађене тканине оперу“.
Зашто жене нису користиле со против ватре?
All the Year Round је 1862. године објаснио да многе жене нису мариле за со против ватре јер њихове хаљине није чинила лепшим. То је било мишљење самог часописа, а не пребројавање разлога које су жене имале. Његове речи биле су опрезне: „Много се треба бојати“ да се та равнодушност „великим делом може приписати томе што ово откриће ни на који начин не додаје лепоту материјалу“.
Писци тог времена препоручивали су и друге додатке у штирак. На истрази о којој је All the Year Round писао 1861. године, доктор Гал (Gull) је тврдио да би мало натријум-сулфата учинило лаке хаљине „потпуно несагоривим, по цени од око једне десетине фартинга по хаљини“. Флоренс Најтингејл је 1868. године саветовала „стављање стипсе у штирак“. То су историјске препоруке, а не савети за заштиту од пожара данас.
Старије соли имале су практичан проблем. Версман и Опенхајм су написали да ниједна со препоручена пре њих „није стекла наклоност јавности, јер ниједна не дозвољава да пегла глатко клизи преко тканине“. Натријум-волфрамат је „веома гладак и масног изгледа, као талк“, и „ово својство олакшава пеглање, коме се све друге соли опиру“.
Да ли је кринолина исто што и подсукња?
Кринолина је једна врста подсукње: крута подсукња, или подсукња коју шире обручи. Merriam-Webster дефинише petticoat, подсукњу, као „сукњу коју носе жене, девојчице или мала деца“, најчешће „доњу сукњу обично мало краћу од горње одеће“. Кринолину дефинише као „широку круту сукњу или подсукњу од кринолина“, или као сукњу са обручима. Дакле, кринолина која се носи испод сукње јесте подсукња, али мека памучна подсукња није кринолина.
Шта да урадиш даље
Филм и брошура приказују причу детаљније.
- Погледај Wearton филм од 46 секунди “Your skirt swings into the fire” („Сукња залеће у ватру“) да видиш како се кавез заљуља ка решетки и оглед са два квадрата муслина.
- Прочитај табелу на 27. страни брошуре Версмана и Опенхајма: у њој је свака со коју су испитали и разлог зашто су је препоручили или нису.
Знаш своје боје. Сада види која им одећа из твог ормара одговара и шта да обучеш данас.